Kratak odgovor
Frilenseru ne treba kasa zbog statusa, nego zbog vrste klijenta. Strani klijent: devizna faktura, bez kase i bez SEF-a. Domaća firma: e-faktura kroz SEF. Domaći građanin: fiskalni račun kroz kasu. Ko ima sve tri vrste klijenata, treba mu alat koji izdaje sva tri dokumenta, i zato sam u Tezgu ugradio sva tri.
Radim sa dosta ljudi koji žive od laptopa: programeri, dizajneri, prevodioci, marketing konsultanti. Skoro svi su mi postavili isto pitanje, obično uz uzdah: „čekaj, je l’ meni sad treba kasa?” I skoro svi su dobili odgovor koji nisu očekivali: zavisi ne od tebe, nego od toga ko ti plaća.
Tri vrste klijenata, tri dokumenta
1. Klijent iz inostranstva. Usluga stranom pravnom licu nije promet na malo, pa se ne fiskalizuje. Strani klijent nije ni u srpskom SEF sistemu. Izdaje se obična faktura, po pravilu devizna, u dogovorenoj valuti, i to je ceo posao. Ovo je razlog zašto tipičan „upwork frilenser” godinama radi bez kase, potpuno legalno.
2. Domaća firma. Računi između registrovanih domaćih privrednih subjekata idu kao e-fakture kroz SEF. Ni ovde kase nema, ali ima obaveze registracije na SEF i slanja e-faktura, o čemu sam napisao poseban vodič za početnike.
3. Domaće fizičko lice. Ovde nastaje kasa. Čim naplatite uslugu građaninu, pa makar i jednom, i makar uplatom na račun, to je promet na malo koji se fiskalizuje. Kurs za deset polaznika, fotografisanje krštenja, čas programiranja: fiskalni račun, sa QR kodom.
Zamka u koju upadaju i pažljivi
Najčešći scenario nevolje ne pravi neznanje, nego rast. Frilenser godinama radi za ino klijente, bez kase, uredno. Onda otvori kurs za domaću publiku, ili proda par konsultacija građanima, i ne primeti da je time postao obveznik fiskalizacije. Obaveza ne zavisi od obima: nema cenzusa ispod kog „ne važi”. Detaljno smo to pravilo razložili u tekstu da li paušalac mora da ima kasu na Treku.
Kako to izgleda kad je na jednom mestu
Moj kriterijum pri gradnji Tezge je bio: čovek sa sve tri vrste klijenata ne sme da živi u tri alata. Zato iz istog naloga izlaze devizna faktura za klijenta iz Berlina, e-faktura kroz SEF za domaći d.o.o. i fiskalni račun za polaznika kursa. Kupci, usluge i cenovnik su zajednički, KPO knjiga se puni sama, a knjigovođa sve vidi kroz svoj pristup, o čemu sam pisao u tekstu o kasi i knjigovođi.
A pošto kod frilensera nema pulta ni gužve, kasa bez štampača je prirodno stanje: račun ode mejlom ili linkom, štampač ne postoji. Paket kreće od 990 dinara mesečno, proba je 24 sata besplatno, a kasa se uključuje tek kad se prvi domaći građanin pojavi kao klijent.
Pitanja i odgovori
Da li frilenser koji radi samo za inostranstvo mora da ima fiskalnu kasu?
Ne mora: usluga stranom pravnom licu nije promet na malo i ne fiskalizuje se, a strani klijent nije na SEF-u. Izdaje se devizna faktura. Kasa postaje tema tek kad se pojave domaći građani kao klijenti.
Šta izdajem domaćoj firmi, a šta građaninu?
Firmi e-fakturu kroz SEF, građaninu fiskalni račun kroz kasu. To su dva različita državna sistema, ali iz dobrog alata oba dokumenta izlaze sa istog mesta, sa zajedničkim cenovnikom i kupcima.
Mogu li da fakturišem u evrima?
Ino klijentu da, u dogovorenoj valuti, kroz devizni cenovnik. Domaći promet, i fiskalni i SEF, ide u dinarima.
