AI neće zameniti čoveka – Istorija tehnologije kroz istoriju

Kada se pojavila štamparska presa, monasi koji su ručno prepisivali knjige tvrdili su da se gubi „svetost“ reči, jer više nije svako slovo nastajalo pod rukom čoveka. Kada je fotoaparat postao dostupan, slikari su govorili da će „umetnost umreti“. Kada su digitalni sintisajzeri ušli u muziku, kompozitori su tvrdili da će nestati „duša zvuka“. I danas, kada AI može da napiše priču ili knjigu, čuje se gotovo isti refren: „To nije isto, lepota je u tome da ja pišem svojim rukama.“

Od ludista do AI – zašto otpor prema novoj tehnologiji nije nova priča

Kada se 1812. godine grupa od gotovo 2000 naoružanih tkalaca, poznatih kao ludisti, okupila ispred Rawfolds mlina u Zapadnom Jorkširu, njihov cilj nije bio da stanu na put izumima. Njihova meta bile su mašine koje su vlasnici koristili da otpuste radnike, snize nadnice i prebace poslove na slabije plaćenu decu. Britanska vlada reagovala je silom nalik onoj iz Napoleonovih ratova, a potom i donošenjem Zakona o razbijanju ramova, kojim je uništavanje tih mašina postalo delo kažnjivo smrću. Ludisti su izgubili bitku, ali njihova priča je preživela kao simbol sukoba između ljudskog rada i tehnološke promene.

Suprotno današnjoj karikaturi „tehnofoba“, oni nisu bili protiv tehnologije po sebi. Tražili su da se nove mašine uvode postepeno, uz poreske fondove za one koji izgube posao i uz regulaciju koja štiti dostojanstvo rada. Kada su im pregovori propali, pribegli su razbijanju mašina – ne kao cilju, već kao sredstvu pritiska.

Isti obrazac vidimo i kasnije: britanski zemljoradnici tokom „Swing“ pobuna 1830-ih spaljuju vršalice; lučki radnici 1970-ih štrajkuju zbog kontejnerizacije; štampari 1980-ih protestuju protiv prelaska na kompjuterske procese. Svaki put, suština otpora nije bila u samom alatu, već u načinu na koji je primenjen – kome koristi, a kome šteti.

Danas, umesto tkalačkih mašina, imamo generativne modele poput GPT-a i DALL·E-a. Umetnici protestuju jer se njihovi radovi nalaze u datasetovima na kojima se trenira AI koji može da ih zameni, a da oni za to ne dobiju nikakvu naknadu. Strah je isti kao i pre 200 godina – ne od napretka, već od gubitka kontrole nad sopstvenim radom, prihodom i identitetom.

Ova reakcija nije nova – istorija pokazuje da se gotovo svaka tehnološka inovacija koja menja način stvaranja ili rada dočekuje sa skepsom i otporom. Razlozi su složeni. Prvi je strah od gubitka identiteta: mnogi ljudi svoj poziv ne vide samo kao posao, već kao deo ličnosti. Ako mašina može da uradi isto, javlja se pitanje – da li to znači da sam ja zamenjiv? Drugi razlog je brzina promene. Piscu 19. veka bilo je potrebno deset godina da se navikne na pisaću mašinu. Današnji stvaraoci imaju samo nekoliko meseci da se prilagode AI alatima koji iz dana u dan postaju napredniji.

Treći uzrok je ekonomski. Kada tehnologija može da proizvede ogromnu količinu sadržaja, ljudi strahuju da će se vrednost njihovog rada obezvrediti. Isto se dogodilo fotografima dolaskom digitalnih aparata, novinarima pojavom interneta, i muzičarima sa dostupnošću softverskih instrumenata. Četvrti je psihološki – naš mozak prirodno teži predvidljivosti i stabilnosti. Nova tehnologija remeti ustaljene obrasce i traži promenu rutine, a svaka promena nosi određenu dozu stresa.

Međutim, istorija ima jasan obrazac: u većini slučajeva nova tehnologija ne briše ljudsku kreativnost, već je pomera na viši nivo. Fotoaparat nije ubio slikarstvo – otvorio je put impresionizmu i apstraktnoj umetnosti. Digitalna montaža nije uništila film – omogućila je nastanak složenijih narativa. AI neće ukinuti pisce, ali će promeniti način na koji pišu. Umesto da satima prepisuju, autori će moći više vremena posvetiti razvoju ideje, strukturi i stilu.

Suština je da čovek i dalje postavlja viziju, postavlja pitanje i bira smer – a mašina je alat koji izvršava. AI ne zna šta želi da kaže dok mu čovek to ne da. Nelagodnost dolazi iz osećaja da gubimo kontrolu, ali ona nestaje kada shvatimo da smo i dalje mi ti koji upravljamo, samo uz moćnije sredstvo.

Otpor prema AI-u u pisanju knjiga nije otpor prema samom pisanju, već prema promeni u procesu stvaranja. Ljudi se plaše brzine promene, gubitka identiteta i obezvređivanja rada. Ali istorija nas uči da one profesije i umetnosti koje prihvate novu tehnologiju ne nestaju – one preživljavaju, rastu i pronalaze nove oblike izražavanja. AI je samo najnovija u dugom nizu mašina koje su od čoveka preuzele deo rada, ali nikada njegovu suštinsku ulogu – ulogu vizionara i kreatora.

Lista tehnologija za koje su ljudi mislili da će ih zameniti: 

1. Pre štamparske prese (15. vek)

• Knjige su se prepisivale ručno, ponekad mesecima ili godinama.
• Dolazi Gutenbergova presa (1440.) – jedan radnik za dan odštampa više knjiga nego što bi pisar prepisao za godinu.

2. Pre pisaće mašine

• Poslovna pisma i dokumenti pisani su rukom, a prepisivanje je bilo sporo i sklono greškama.
• Pisaća mašina (krajem 19. veka) omogućava brzu, čitljivu i standardizovanu dokumentaciju.

3. Pre fotoaparata

• Portreti i pejzaži radili su se isključivo slikarskom tehnikom, što je trajalo satima ili danima.
• Fotografija (19. vek) – jedan klik i trenutna reprodukcija stvarnosti.

4. Pre Photoshopa

• Retuširanje fotografija radilo se ručno – skalpelima, četkicama, hemikalijama, airbrush-om direktno na papiru ili filmu.
• Photoshop (1988.) – digitalna obrada slike, mogućnost beskonačnih korekcija bez fizičkog oštećenja originala.

5. Pre digitalnog montažnog softvera

• Filmska montaža radila se fizičkim sečenjem i lepljenjem filmske trake.
• Digitalni montažni programi (npr. Avid, Premiere) omogućili su beskrajne probne verzije i momentalne promene.

6. Pre CAD softvera

• Tehnički crteži radili su se ručno na tablama, tušem i lenjirima.
• CAD programi (AutoCAD, SolidWorks) omogućili su preciznije, brže i lako izmenjive nacrte.

7. Pre mašina za automatsku štampu novina

• Svako slovo slagalo se ručno iz olovnih slova u „slagarstvu“.
• Offset štampa – kompletna strana se prenosi i štampa u minutima.

8. Pre mašinskog prevođenja

• Svaki prevod radio je isključivo čovek, često nedeljama.
• Google Translate i slični alati – instant prevod na desetine jezika.

9. Pre muzičkog softvera

• Kompozitori su note zapisivali ručno, a orkestar morao da svira uživo da bi se čulo delo.
• Digital Audio Workstation (Cubase, Logic, Ableton) – jedan autor može sam snimiti i „odsvirati“ ceo orkestar.

10. Pre digitalne kartografije

• Karte su crtali kartografi ručno, a svaka nova verzija tražila nova crtanja.
• Google Maps – satelitske snimke i algoritmi automatski ažuriraju mape u realnom vremenu.

11. Pre elektronske pošte

• Poslovna i privatna prepiska slala se pismima ili faksom, čekalo se danima ili nedeljama na odgovor.
• E-mail – komunikacija postaje trenutna, masovna i praktično besplatna.

12. Pre GPS navigacije

• Vozači su koristili papirne karte, planirali put unapred, a greška u skretanju mogla je značiti kilometre gubljenja.
• GPS – u realnom vremenu daje putanju, izbegava gužve i koriguje rutu.

13. Pre bankomata

• Isplata gotovine moguća samo na šalteru banke u radno vreme.
• Bankomat – dostupan 24/7, bez posredovanja službenika.

14. Pre veš-mašine

• Pranje rublja ručno, na potoku ili u koritu, trajalo satima i trošilo fizičku snagu.
• Veš-mašina – kompletan proces se automatizuje uz minimalan ljudski rad.

15. Pre automatizovanih linija u fabrikama

• Automobili, obuća, odeća i alati pravili su se zanatski, svaki komad ručno.
• Fordova pokretna traka (1913.) – masovna proizvodnja, isti proizvod u milionima primeraka.

16. Pre Excel-a

• Složeniji proračuni rađeni su ručno ili na kalkulatoru, tabele su se crtale rukom.
• Excel – milioni podataka se obrađuju u sekundama, automatizuju se kalkulacije i izveštaji.

17. Pre digitalnih kamera

• Fotografisalo se na film, a rezultat se video tek nakon razvijanja.
• Digitalna kamera – trenutna provera i neograničen broj pokušaja.

18. Pre 3D štampe

• Prototipi i modeli izrađivani su ručno ili CNC obradom, što je trajalo danima ili nedeljama.
• 3D štampa – fizički model nastaje za nekoliko sati direktno iz digitalnog fajla.

19. Pre online rezervacija

• Karte za putovanja kupovale su se na šalterima, uz čekanje i ograničeno radno vreme.
• Booking sistemi – korisnik sam bira, rezerviše i plaća iz fotelje.

20. Pre automatizovanih skladišta

• Radnici su ručno pronalazili, pakovali i sortirali proizvode.
• Roboti (Amazon Kiva Systems) – algoritamski biraju najbržu putanju i pakuju robu bez ljudske pomoći.

Ako vam je potrebna pomoć u razvoju digitalnog marketinga, izradi profesionalnog sajta ili aplikacije, ili želite strateški plan za rast vašeg biznisa – slobodno mi pišite. Ja sam Ivan Dabetić i stojim vam na raspolaganju.
Kontakt: ivandabetic@gmail.com