Neznam dali znate šta je u Cocial Engineering-u Comment Bait?

Da li ste ikada primetili da neki kreatori sadržaja na društvenim mrežama, pogotovo na TikToku i Instagramu, izgovore nešto što je potpuno pogrešno? Ne govorim o onim benignim greškama u kucanju, odnosno govoru koje svi pravimo – ne, govorim o onim ogromnim, očiglednim greškama. Na primer, tvrdnja da je Beograd u Rumuniji ili da su banane citrusi. Zapravo, ceo ovaj fenomen spada u Social Engineering i zove se Comment Bait ili samo Bait ili Social Bait.

Znači, šta je to Comment Bait?

To je trenutak kada kreator namerno napravi grešku u svom sadržaju. Zvuči ludo, znam. Ali, postoji logika iza svega ovoga. Ideja je da se isprovocira publiku da komentariše, da se napravi mini haos u komentarima. A zašto bi to neko hteo? Pa, to je jednostavno. Više komentara znači više interakcije, a više interakcija znači veća vidljivost sadržaja. A veća vidljivost – pa, dobro, tu već znamo priču, više pratilaca, više pregleda, više svega.

Primer Comment Baita

Jedan korisnik je na TT-u između ostalog na kraju svog videa rekao Pa dobro, ako uzmete 24 na ovih 10 dolara vi ćete imati ukupno 44 dolara. 
Video je ubrzo dobio hiljade komentara u kojima korisnici ispravljaju kreatora da nije 44 već 34$.

Ovaj fenomen možemo videti i kod nas, na primer, nedavno je jedan kreator za restoran Mama Šelter izgovorio Mama Šalter kako bi ovim trigerom podigao vidljivost objave u kojoj reklamira njihovu preskupu promociju nedeljnog branča.

PSIHOLOŠKA PROMENA

Ali, zašto baš greške?
Naš mozak je neverovatno sofisticiran organ koji kontinuirano traži obrasce, konzistentnost i logiku u informacijama koje prima. Ovo je jedan od osnovnih mehanizama koje koristi da bi interpretirao i organizovao svet oko nas. Kada naiđemo na nešto što se ne uklapa u naš postojeći model sveta, naš mozak to doživljava kao grešku, kao nešto što mora da se ispravi.

Neuro-nauka ovaj fenomen objašnjava kroz koncept kognitivnih pristrasnosti, kao što su bias potvrde i efekta superiornosti. Bias potvrde je tendencija da prepoznajemo, interpretiramo i sećamo se informacija na način koji potvrđuje naša prethodna uverenja. To može da objasni zašto nam je teško da ignorišemo informacije koje su očigledno netačne, one izazivaju konflikt sa našim postojećim razumevanjem sveta.

Bias efekta superiornosti, s druge strane, odnosi se na pretpostavku da su naše sposobnosti iznad proseka. Kada vidimo nekog ko pravi očiglednu grešku, ovaj bias može nas motivisati da ispravimo grešku i pokažemo sopstvenu superiornost.

Ove dve pristrasnosti objašnjavaju zašto Comment Bait funkcioniše. Kada kreator namerno napravi grešku, on provocira naš mozak da reaguje na nesklad između očekivanog i stvarnog. Ovaj nesklad izaziva snažan poriv za ispravljanjem, što nas tera da se uključimo i ostavimo komentar.

Comment Bait, dakle, nije samo taktika za povećanje interakcija na društvenim mrežama. To je sofisticirani psihološki alat koji koristi duboko ukorenjene aspekte ljudske psihologije i neurologije. Sledeći put kada naiđete na očigledno netačnu tvrdnju na internetu, imajte na umu da to možda nije slučajna greška, već strategija dizajnirana da iskoristi rad vašeg mozga.

Dakle, važno je shvatiti da su društvene mreže projektovane da pojačaju emocionalne reakcije. Bilo da su pozitivne ili negativne, ove reakcije nas podstiču na interakciju. Algoritmi su dizajnirani da nagrađuju takvu interakciju, često podstičući konflikt i polemiku.

ULOGA EMOCIJA NA DRUŠTVENIM MREŽAMA

Sada, u kontekstu neuro-nauke, važno je razumeti kako mozak reaguje na pretnje. Kada se suočimo sa stvarima koje doživljavamo kao pretnju – uključujući i ideje koje se ne uklapaju u naša uverenja – aktivira se deo našeg mozga poznat kao amigdala. Ovaj deo mozga upravlja “bori se ili beži” odgovorom, i kada je aktiviran, može dovesti do agresivnih ili defanzivnih reakcija.

Na društvenim mrežama, ove pretnje su često ideološke prirode. Kada neko iznosi stavove koji se drastično razlikuju od naših, ili čak napada naše uverenje, to može aktivirati našu amigdalu. Rezultat je često uvredljiv ili agresivan komentar.

Takođe, treba uzeti u obzir i koncept deindividuacije. Internet pruža osećaj anonimnosti koji može smanjiti naše socijalne inhibicije i povećati verovatnoću da ćemo se ponašati na načine koje inače ne bismo. U situaciji kada nas niko ne gleda i neće nas direktno osuditi, lakše je prekršiti socijalne norme, kao što je pristojno ponašanje.

Sada bih se nadovezao i na Ad Hominem napade u komentarima: 

Ad hominem je latinski izraz koji doslovno znači “prema čoveku”.

To je logička greška koja se javlja kada neko napada karakter, motive ili druge osobine neke osobe, umesto da se bavi njihovim argumentima ili stavovima. Drugim rečima, umesto da se diskutuje o ideji, prelazi se na napad na osobu koja tu ideju iznosi, na primer korisnici će autora nazivati svakakvim uvredama; prozivaće njegovo obrazovanje; fizičke mane itd. umeto da se bave konkretnom temom koju je autor izneo.

Ad hominem napadi su, nažalost, vrlo česti na internetu, posebno na društvenim mrežama. Mogu se pojaviti u različitim oblicima, od jednostavnih uvreda do potpunog diskreditovanja nečijeg mišljenja na osnovu njihovih ličnih karakteristika.

U kontekstu o kojem razgovaramo – korisnika koji ostavljaju uvredljive komentare na društvenim mrežama – ad hominem napadi mogu svakako imati svoju ulogu. Kao što sam već objasnio, društvene mreže često pojačavaju emocionalne reakcije, a konfliktne situacije mogu podstaći agresivan odgovor. Ako je korisnik već nagnan ka agresivnom ponašanju, moguće je da će umesto da se bavi argumentima ili sadržajem, napasti samu osobu – to jest, koristiti ad hominem napad.

Takođe, ad hominem napadi mogu biti izuzetno efikasni u okviru socijalne dinamike na internetu. S obzirom da su često emotivno nabijeni, mogu privući veliku pažnju i pokrenuti brojne reakcije. To može dovesti do “spiralnog efekta” gde se ad hominem napadi i uvrede šire i eskaliraju, stvarajući toksičnu atmosferu.

Zato je uvek važno imati na umu da se fokusiramo na ideje i argumente, a ne na osobu koja ih iznosi. Kritikovanje ideja je ključno za zdravu debatu i napredak, ali ad hominem napadi samo vode ka negativnom okruženju i ne doprinose konstruktivnom razgovoru.

Dakle, sledeći put kada naiđete na očigledno netačnu informaciju na internetu, setite se ovog malog putovanja kroz svet Comment Bait-a, neuro-nauke i digitalnog ponašanja. Naučili smo da je iza jednostavnog komentara često mnogo više od onoga što se vidi na prvi pogled. Možda nas to podstakne da pažljivije razmislimo pre nego što odreagujemo, i da doprinesemo stvaranju zdravijeg digitalnog okruženja za sve nas. Jer, na kraju dana, mi smo ti koji oblikuju ovaj digitalni svet. Pa zašto ne bismo doprineli da bude malo bolji?