Zašto se kompanije takmiče?

Knjiga “Od Nule do jedan” autora Pitera Tila je jedna od najboljih knjiga o poslovanju i inovacijama. U njoj, autor pruža svoj pogled na to kako uspešne kompanije stvaraju nova tržišta i kako se bore sa konkurencijom.

Jedan od delova knjige koji izaziva najviše rasprava je onaj gde autor govori o tome zašto se ljudi međusobno takmiče. On ponudi dva modela za razumevanje sukoba, prvi po Marksu koji tvrdi da se ljudi bore zato što su različiti, dok drugi po Šekspiru, kaže da se ljudi bore bez razloga. Til naglašava da se u poslovnom svetu više pokazuje da je Šekspirov model precizniji. On objašnjava kako ljudi unutar firme postaju opsednuti svojim konkurentima za napredovanje u karijeri, a same firme postaju opsednute svojim konkurentima na tržištu.

Da bi bolje ilustrovao svoj stav, Til se poziva na primer komada sa nazivom “Gejts i Šmit” koji je zasnovan na Romeu i Juliji. On priča o tome kako su Monteki i Kapuleti predstavljaju Majkrosoft i Gugl, dve velike porodice koje se međusobno bore zato što su iste, a zaboravljaju da su ipak različitih porekla.

U ovom blog postu ćemo se detaljnije pozabaviti ovim delom knjige i analizirati kako se Šekspirov model pokazao superiornim u poslovnom svetu, kao i kako se sukob može izbeći ako se fokusiramo na razlike umesto na sličnosti.

Zašto se ljudi međusobno takmiče?

Marks i Šekspir daju dva modela za razumevanje gotovo svake vrste sukoba.

Po Marksovim rečima, ljudi se bore zato što su različiti. Proletarijat se bori protiv buržoazije zato što jedni i drugi imaju potpuno drugačije ideje i ciljeve (stvorene, po Marksu, njihovim krajnje različitim materijalnim okolnostima). Što su veće razlike, veći je i sukob.

Šekspiru, nasuprot tome, svi učesnici sukoba izgledaju manje-više slično. Uopšte nije jasno zbog čega bi trebalo da se bore, pošto nemaju nikakvog razloga za sukob.

Razmislimo o prvom stihu Romea i Julije: „Dve kuće, obe nalik jedna drugoj po dostojanstvu.“ Te dve kuće jesu nalik jedna drugoj, a opet se međusobno mrze. Kako sukob raste, čak postaju još sličnije. Na kraju, izgube iz vida prvobitni razlog zbog kojeg su uopšte započeli sukob.

U svetu poslovanja, makar, ispostavlja se da je Šekspir superiorniji vodič. Unutar firme, ljudi postaju opsednuti svojim konkurentima za napredovanje u karijeri. Onda i same firme postaju opsednute svojim konkurentima na tržištu.

Usred sve te ljudske drame, učesnici gube iz vida ono što je važno i usredsređuju se na svoje suparnike.

Isprobajmo Šekspirov model u stvarnom svetu. Zamislimo komad s nazivom Gejts i Šmit, zasnovan na Romeu i Juliji. Monteki su Majkrosoft, Kapuleti su Gugl. Dve velike porodice koje predvode alfa štreberi, sa usudom da udare jedna na drugu upravo zato što su iste.

Kao u svim dobrim tragedijama, sukob izgleda neizbežno tek kada se sve naknadno sagleda. U stvari, sasvim se mogao izbeći. Te su dve porodice različitog porekla. Kuća Montekija osmislila je operativne sisteme i kancelarijske aplikacije, a kuća Kapuletija – pretraživač.

Oko čega su se uopšte svađale? Oko mnogo toga, izgleda. Kao startap, svaki klan se zadovoljavao time da ostavi onaj drugi na miru i nezavisno napreduje. Ali kako su rasli, počeli su da se usredsređuju jedan na drugog.

Montekiji su bili opsednuti Kapuletijima koji su bili opsednuti Montekijima. Rezultat? Vindouz protiv Hrom OS-a, Bing protiv Gugl Srča, Eksplorer protiv Hroma, Ofis protiv Doksa, i Surfejs protiv Neksusa. I baš kao što su cenu rata Montekija i Kapuletija platila njihova deca, rat Majkrosofta i Gugla oko dominacije tržištem završio se tako što je došao Epl i sve ih počistio.

U januaru 2013, kapitalizacija Eplovog tržišta iznosila je 500 milijardi dolara, dok su Gugl i Majkrosoft zajedno vredeli 467 milijardi. Samo tri godine pre toga, Majkrosoft i Gugl su svaki ponaosob vredeli više nego Epl. Rat je skup posao.