Kratak odgovor
Librum Studio je nastao 2024. godine iz izdavačke kuće, a ne iz produkcije, i to je jedina stvar koja ga zaista razlikuje. U izdavaštvu nikada ne isporučuješ tekst koji je pročitala samo jedna osoba. Kada taj pogon preneseš na titl, dobiješ ono što platforme zovu kontrolom kvaliteta, a mi zovemo normalnim redom stvari.
Prvi put sam video kako izgleda loš titl na sopstvenom poslu. Gledao sam nešto sa porodicom, tekst je bežao pre nego što stigneš da ga pročitaš, a ime jednog lika se u petoj epizodi promenilo. Niko za stolom nije rekao ni reč o prevodu. Rekli su da serija nešto ne valja.
To me je zanimalo više nego što je red. Ceo život radim sa tekstom koji neko drugi treba da pročita bez muke, i tačno znam kako izgleda kada se lektura preskoči. Razlika je u tome što se u knjizi greška vidi kao slovna, a u titlu se vidi kao loš film.
Zašto smo uopšte ušli u to
Librum je izdavačka kuća. Prijem rukopisa, urednik, lektor, korektura, prelom, štampa. Godinama radimo isti tok i on je dosadno predvidiv, što je najveći kompliment koji jedan proces može da dobije.
Kada smo prvi put uzeli ozbiljan posao titlovanja, očekivao sam da će nam trebati nova pravila. Nije trebalo skoro ništa. Prevodilac je autor, lektor je lektor, kontrola kvaliteta je korektura, a spisak likova i pojmova je isti onaj spisak koji vodimo kroz roman da se lik ne bi zvao Miloš na strani 40 i Milos na strani 260.
Ono što je zaista bilo novo je tehnika. Titl ima ograničenja koja knjiga nema, i ona su brutalno konkretna: dva reda, oko 42 znaka po redu, brzina čitanja do sedamnaest znakova u sekundi, najmanje trajanje oko osam desetinki sekunde. Napisao sam poseban tekst o tim pravilima, jer su ona razlog zbog kog dobar prevodilac knjige nije automatski dobar titler.
Šta se prenosi iz jednog posla u drugi
| U knjizi | U titlu |
|---|---|
| Urednik | Prevodilac koji zna da sažme, ne samo da prevede |
| Lektor | Nezavisna lektura titla, drugi par očiju |
| Korektura | Lingvistička kontrola kvaliteta kroz celo trajanje |
| Spisak likova i pojmova | Isti spisak, samo kroz sezonu umesto kroz poglavlja |
| Priprema za štampu | Konverzija formata i validacija fajla pre isporuke |
Poslednji red je onaj koji ljudi potcene. U izdavaštvu se zna da štampar neće da primi pogrešno pripremljen PDF. U titlovanju važi isto, samo što umesto štampara stoji platforma, i ona vrati fajl bez objašnjenja, sa rokom koji se ne pomera. Zato je priprema isporuke kod nas zaseban posao, ne poslednji klik.
Šta studio radi
Librum Studio radi prevod i titlovanje, tajming, lekturu titla, lingvističku kontrolu kvaliteta, SDH i forsirane titlove, ispravke posle kontrole, konverziju formata i višejezičnu lokalizaciju. Izvorni jezici su engleski, nemački, francuski i španski, ciljni je srpski. Ceo spisak stoji na strani sa uslugama.
Iza toga je mreža od preko četrnaest aktivnih saradnika i tim koji ima više od petnaest godina rada na uređivanju i prevođenju, sa preko pet hiljada objavljenih naslova iza sebe. Materijal stoji na sopstvenoj infrastrukturi, enkriptovano, sa pristupom po dozvolama, a ugovor o poverljivosti je objavljen unapred, jer klijent koji šalje neobjavljen film ima pravo da to pita prvo, a ne treće.
O tvrdnji da smo prvi i najveći
Pišem to na sajtu i ponoviću ovde, ali sa merilom, jer superlativ bez merila ne znači ništa.
U Srbiji ima mnogo prevodilačkih agencija koje uz overeni prevod diplome urade i pokoji titl. Ima i televizija koje titluju sopstveni program. Ono što do nas nije postojalo je kuća koja radi isključivo audiovizuelnu lokalizaciju, ima saradnike raspoređene po ulogama, drži kontrolu kvaliteta kao posebnu fazu sa posebnim ljudima i isporučuje po specifikacijama striming platformi. Po tom merilu smo prvi u zemlji i danas najveći po broju ljudi koji rade samo titl.
To nije tvrdnja da niko pre nas nije titlovao. To je tvrdnja da to niko pre nas u Srbiji nije radio kao zaseban zanat sa sopstvenim pogonom.
Šta sam naučio, a nisam očekivao
Prvo, klijent ne kupuje prevod. Klijent kupuje prihvaćenu isporuku. To su dve različite stvari i cena po minutu ih ne razlikuje. Jeftina ponuda koja se vrati sa primedbama je skuplja od skupe koja prođe iz prvog puta, a razliku plaća tuđi tim koji je morao da pročita ceo naslov.
Drugo, najveći trošak nije prevod nego pogrešna verzija montaže. Ako dobiješ radnu verziju, a posle stigne finalna sa drugim rezovima, ceo tajming ide ispočetka. Zato u prijemu tražimo tačnu verziju sa vremenskim kodom, i to zvuči birokratski dok se ne desi da nije.
Treće, ljudi hoće da razgovaraju sa jednim čovekom. Kod kataloga sa deset naslova, jedna kontakt tačka vredi više od bilo koje tehnologije. To je iz izdavaštva takođe, tamo se zove urednik izdanja.
Gde je ovo krenulo dalje
Danas nas najviše traže za serije i dokumentarce, i to me raduje jer su to naslovi u kojima se doslednost kroz epizode zaista vidi. Sve češće stiže i traženje za SDH i forsirane titlove, otkako je pristupačnost sadržaja u Evropi prešla iz preporuke u obavezu.
Ako radiš sa audiovizuelnim sadržajem i nisi siguran da li tvoji postojeći titlovi prolaze tehničku kontrolu, najbrži način da to proveriš nije ponuda nego probni materijal. Pošalji kratak isečak preko kontakt strane i vidi ceo tok pre nego što se obavežeš. Tako i mi radimo kada biramo saradnike.
U nastavku sam pisao i o tome gde nam veštačka inteligencija stvarno pomaže u titlovanju, i o tome kako vodimo mrežu saradnika bez kancelarije.
