Dođe čovek i kaže: hoću da otvorim firmu. Dobro, reko, a šta ćeš s njom? Ćuti. Gleda me kao da sam ga pitao nešto neumesno. A otvaranje firme tu i počinje — kod tog pitanja, ne kod formulara.
Otvaranje firme znači pet stvari
Jer „firma” je kod nas reč koja znači pet stvari, a svako misli na svoju. Jednom je to paušalac koji izdaje račun za dizajn logoa. Drugom DOO sa troje zaposlenih i knjigovođom koji se javlja svakog dvadesetog. Trećem je firma samo papir koji treba da pokaže banci da bi dobio keš. I svi oni sednu kod tebe i kažu istu rečenicu, a misle na tri različita života.
Onda krene folklor.
Ima jedan tip, svi ga znamo, koji ti kaže da je to ništa. „Brate, za jedno popodne. Odeš u APR, platiš tri hiljade, gotovo.” I ima drugi tip, takođe ga svi znamo, koji ti kaže da ćeš završiti u zatvoru. „Znaš ti šta je PDV? Znaš ti šta je samooporezivanje? Pojeo te porez i nisi ni primetio.” Oba su u pravu po jednom procentu, i oba ti ne pomažu ni za dinar.
Stvarnost je dosadnija i zato je niko ne priča.
Koraci koje svi preskoče
Sama registracija je tačno definisan niz koraka. Ime. Šifra delatnosti — i tu već većina pogreši, jer izabere jednu, a radi pet stvari. Pravna forma. Paušal ili knjige, što je odluka koja te košta ili spasava godinama unapred. Račun u banci. Pečat, koji ti više zapravo i ne treba, ali ga svi naprave jer „red je”. Prijava na Poresku upravu. PIB. Onda, ako si DOO, osnivački akt, koji niko ne čita dok ne dođe do svađe sa ortakom, a tada ga čitaju rečenicu po rečenicu, sa advokatom pored.
Ja sam ovo prošao više puta nego što bih voleo da priznam. Librum, Kivi, Zeleni Nar — svaka od tih priča je počela istom posetom šalteru i istim trenutkom kad sam shvatio da formular pita nešto što ja u tom trenutku ne znam.
I naučio sam jednu stvar koja vredi više od svih popodnevnih saveta: greška se ne vidi na otvaranju, greška se vidi za godinu dana.
Pa hajde da nabrojim šta sve čovek pomisli da mu treba kad otvara firmu:
- Pečat. Ne treba ti.
- Skupa kancelarija. Ne treba ti, bar ne prve godine.
- Logo za sto evra od onog tipa sa Fivera. Treba ti, ali ne tad.
- Vizitke. Ne treba ti odmah.
- Da znaš šta tačno radiš i kako se to oporezuje. E, to ti treba. Jedino to.
Vidiš kako se lista sama sruši na poslednjoj stavci.
Pravi haos počinje dan posle
Otvaranje firme je, ispalo, lak deo. Odeš, platiš, dobiješ rešenje, čestitaju ti. Pravi haos počinje sutradan, kad sedneš sa PIB-om u ruci i shvatiš da imaš firmu, a nemaš ništa drugo. Nemaš sajt. Nemaš gde da naplatiš. Nemaš mejl koji izgleda ozbiljno. Nemaš ni jednu sliku na kojoj piše čime se baviš.
I tu se najviše ljudi udavi. Ne na šalteru. Posle šaltera.
Zato ja ne otvaram firmu umesto tebe — to ćeš ti, za jedno popodne, kako kaže onaj prvi tip, i biće u pravu. Ja radim ono što dolazi posle, ono zbog čega firma stvarno počne da liči na firmu.
Full paket za otvaranje firme
Kad rešiš papire, dobijaš od mene sve ostalo, spremno za rad:
- Profesionalan vebsajt koji se učita brzo i radi na telefonu
- Digitalna online kasa povezana sa SEF-om
- Otvorene i postavljene društvene mreže
- Logotip
- Priprema za štampu — vizitke i memorandum
- SEO da te ljudi nađu kad ukucaju ono čime se baviš
- Payment sistem za kartično plaćanje, ako se povezuješ sa bankom
- Logistika — lageri, kurirske službe, magacin
Dakle, povezujem te sa pravim ljudima i kreiram ti sve od nule, kvalitetno, tako da prvog dana radiš bez da razmišljaš o sitnicama koje ti inače pojedu mesec.
Ako hoćeš da vidiš kako izgleda kad sajt stvarno radi, ili koji ti alati skraćuju posao od prvog dana, tu su i ti tekstovi.
Dobra firma počinje jasnom idejom, dobrim imenom, profesionalnim nastupom i ponudom koju ljudi odmah razumeju. Sve ostalo se nadograđuje.
Piši mi na zdravo@ivandabetic.com.
