Svako ima rođaka koji pravi sajtove. To je tačno. Statistički, u Srbiji ima više ljudi koji prave sajtove nego ljudi kojima sajt radi. Negde se to ne poklapa, a ja znam gde. I baš zato pravljenje sajtova za mene počinje jednim pitanjem, ne jednim fontom: šta taj sajt treba da uradi.
Dobar sajt je tvoja digitalna adresa, prodajni alat i prvi utisak u isto vreme. Ljudi prvo pogledaju sajt, pa onda odluče da li će ti pisati, pozvati te, kupiti proizvod ili nastaviti dalje. Zato sajt mora da bude brz, jasan, lep, funkcionalan i postavljen tako da vodi posetioca ka konkretnoj akciji.
Rođak koji „to zna”
Ide ovako. Treba ti sajt. Javi se rođak, ili rođakov drug, ili momak sa fakulteta koji „to zna”. Kaže: ma za dve nedelje. Ti se obraduješ. I tu počinje period tvog života koji će trajati znatno duže od dve nedelje.
Prvo ćutanje. Pa „izvini, imao sam ispite”. Pa „skoro je gotovo, fali samo sitnica”. Ta sitnica je obično ceo sajt. Pa verzija koju ti pokaže, a koja izgleda kao da je pravljena 2009, sa fontom koji niko nije izabrao, on se samo tako pojavio. Pa ti tražiš izmenu, a on se uvredi. Jer ti njemu kvariš umetnost.
I onda dobiješ sajt. Konačno. Otvoriš ga na telefonu — jer svi danas sve otvaraju na telefonu — i učita se za jedanaest sekundi. Jedanaest. Za to vreme čovek ode, vrati se, predomisli se i kupi kod konkurencije koja ima sajt što se učita za jednu.
Sajtovi koji postoje kod nas
Pa hajde da nabrojim:
- Sajt koji je „skoro gotov” već dve godine.
- Sajt na kom piše „Lorem ipsum” u podnožju, na strani Kontakt.
- Sajt koji izgleda lepo, a ne može da se nađe na Guglu ni ako ukucaš tačno ime firme.
- Sajt koji radi, ali samo dok ga gleda onaj ko ga je pravio.
- Sajt koji ti donosi pare. Ovaj poslednji je redak. Skoro pa zaštićena vrsta.
Šta se ne vidi, a košta
Stvar sa sajtom je u tome što ljudi misle da plaćaju izgled. A izgled je najlakši deo. Izgled ti danas napravi i alat, besplatno, za pola sata.
Ono što se ne vidi je ono što košta. Da se učita brzo. Da radi na telefonu kao na kompjuteru. Da Gugl uopšte zna da postojiš. Da kad neko klikne „Pošalji”, poruka stvarno negde stigne, a ne padne u prazno kao kamen u bunar. Da možeš sam da promeniš cenu ili broj telefona, bez da zoveš nekog i čekaš tri dana.
To je sajt. Ostalo je slika.
Učestvovao sam na mnogim projektima — od velikih mikroservisnih arhitektura, monolitnih i hibridnih sajtova, pa do malih sajtova za biznise koji tek počinju. I naučio sam da najgori posao nije onaj koji praviš od nule. Najgori je onaj koji popravljaš za nekim. Dođe čovek, donese sajt koji mu je pravio rođak, i kaže: samo malo da se sredi. To „malo” je obično rušenje do temelja, jer je sve ispod sazidano na pesku.
Zato kad pravim sajt, ne pričam ti prvo o boji dugmeta. Pitam te šta sajt treba da uradi. Da prodaje? Da te ljudi nađu? Da deluješ ozbiljno pred klijentom koji te gugla pre sastanka? Od tog odgovora zavisi sve, a boja dugmeta je poslednja stavka na listi.
I da budem pošten: rođak je jeftiniji. To je istina i to mu niko ne može oduzeti. Ali rođak je jeftin samo dok ne sabereš dve godine čekanja, jedanaest sekundi učitavanja i sve klijente koji su za to vreme otišli kod nekog drugog.
Sajt je ulaganje. Ili radnik koji ti zarađuje dok spavaš, ili tabla na kojoj piše „skoro otvoreno”.
Biraš ti.
Pravljenje sajtova za male biznise i ozbiljne brendove
Radim sajtove za firme, brendove, autore, prodavnice, uslužne delatnosti i projekte koji žele ozbiljan digitalni nastup. Sajt može da bude jednostavna prezentacija, kompleksniji poslovni portal, prodavnica, landing stranica za kampanju ili platforma koja povezuje više funkcija.
Posebnu pažnju posvećujem strukturi, tekstu, korisničkom iskustvu, brzini, SEO osnovi i tome da svaka stranica ima svoju svrhu. Lep dizajn privlači pažnju, a dobra struktura donosi rezultat.
Ako tek otvaraš firmu, sajt ide u isti taj prvi paket. A ako tražiš alate koji ti drže posao u redu od prvog dana, i o tome sam pisao.
Piši mi na zdravo@ivandabetic.com.
