Ivan DabetićKreativnost je intrigantna i kompleksna tema. To je karakteristika koju svi ljudi dele i ključna je za napredak civilizacije. Kreativnost se opisuje kao sposobnost stvaranja novih ideja, rešenja ili proizvoda.
Međutim, kreativnost nije jedinstvena pojava.
Divergentno razmišljanje, konvergentno razmišljanje i lateralno razmišljanje su tri oblika kreativnosti.
U ovom članku ćemo razmotriti različite oblike kreativnosti, kako ih razvijati i kako ih primenjivati u različitim situacijama.
Divergentno razmišljanje
Kada se pronalazi mnogo alternativnih rešenja za problem, to se naziva “divergentnim razmišljanjem”.
Ova vrsta kreativnosti odlikuje se sposobnošću da se razviju jedinstvene i kreativne ideje. Cilj prikupljanja ideja je da se generiše što više ideja bez kritike, a divergentno razmišljanje ovde dolazi do izražaja. Divergentno razmišljanje je temeljno istraživano i raspravljano u akademskoj literaturi o kreativnosti od njegovog predstavljanja u 1950-ima od strane J.P. Guilford-a. Divergentno razmišljanje se može razvijati na različite načine.
Jedan način je stvaranje okruženja u kojem ljudi osećaju sigurno da se izraze bez straha od nerazumevanja. Izlaganje novim idejama, znanju i iskustvima može ojačati sposobnost kreativnog i nezavisnog razmišljanja. Ovaj cilj se može postići aktivnostima poput poseta različitim okruženjima, širokom čitanju literature i učestvovanju u različitim kulturnim događajima.
Divergentno razmišljanje se koristi u različitim profesijama, uključujući umetnost, arhitekturu i marketing. U mnogim oblastima, sposobnost kreativnog razmišljanja i generisanja novih ideja je više cenjena od tehnološke stručnosti.
Divergentno razmišljanje se koristi u rešavanju problema da bi se generisalo što više izvodljivih rešenja. Divergentno razmišljanje podstiče ljude da razmotre stavove i ideje koje inače ne bi razmatrali kada pokušavaju da reše izazovne probleme.
Konvergentno razmišljanje
Konvergentno razmišljanje se koristi kada se koriste sposobnost razmišljanja i analiziranja kako bi se pronašlo najbolje rešenje za problem. Ova vrsta inovacije odlikuje se sposobnošću analiziranja opcija i odabira najbolje moguće.
Konvergentno razmišljanje se široko koristi u predmetima poput matematike i fizike, gde obično postoji samo jedno prihvatljivo rešenje. Joy Paul Guilford je prvi put predstavio konvergentno razmišljanje 1967. godine.
Konvergentno razmišljanje se može naučiti na različite načine. Jedna strategija je obrazovanje javnosti kako bi mogli efikasnije da se nose sa izazovnim situacijama. Unapređivanje sposobnosti konvergentnog razmišljanja se takođe može postići obrazovanjem ljudi da kritički procenjuju svoje ideje i donose odluke na osnovu dokaza.
Na primer, u poslovnom svetu, sposobnost konvergentnog razmišljanja može se iskoristiti za donošenje odluka zasnovanih na podacima, koje poboljšavaju poslovne rezultate i ubrzavaju rast. Medicina, inženjerstvo i pravo su samo neke od mnogih oblasti gde se koristi konvergentno razmišljanje. U ovim situacijama, sposobnost fokusiranja na najbolje rešenje je ključna.
Praksa primene konvergentnog razmišljanja za donošenje najbolje moguće odluke je važna za donošenje odluka. Konvergentno razmišljanje omogućava ljudima da donose informisane odluke koje poboljšavaju njihove živote.
Lateralno razmišljanje
Kreativno rešavanje problema često uključuje “lateralno” razmišljanje, gde se koristi neobičan pristup.
Jedna karakteristika ove vrste inovacije je sposobnost da se zauzme novi ugao gledanja i pronađu kreativna rešenja za probleme. Edward de Bono je popularizovao pojam lateralnog razmišljanja 1967. godine, a od tada je intenzivno istraživan u oblasti studija o inovacijama. Postoji nekoliko načina za podsticanje inovativnog rešavanja problema. Jedna strategija je stvaranje okruženja u kojem se podstiče razmišljanje van okvira. Izlaganje novim idejama i informacijama iz različitih izvora može proširiti perspektive i ojačati sposobnost kreativnog razmišljanja. Preuzimanje novog hobija, upoznavanje novih ljudi i prisustvovanje konferencijama su samo neki načini za širenje horizonta i podsticanje mašte.
Lateralno razmišljanje ima brojne praktične implikacije u disciplinama poput poslovanja, kreativnosti i dizajna. U ovim oblastima, sposobnost razmišljanja izvan okvira i generisanja kreativnih ideja je ključna. Kada konvencionalne metode ne uspeju ili nema očiglednog rešenja, koristi se lateralno razmišljanje. Sposobnost divergentnog razmišljanja omogućava ljudima da dođu do jedinstvenih načina za rešavanje problema koje inače ne bi razmatrali.
Pretpostavimo da radite u proizvodnji automobila i imate zadatak da osmislite novi koncept automobila koji će privući mlađe generacije. Korišćenjem divergentnog razmišljanja, organizujete sesiju mozganja sa članovima vašeg tima i pitate ih da zamisle najsmešnije, najluđe i najneobičnije ideje o tome kako bi automobil trebalo da izgleda. Nakon što se sakupi dovoljno ideja, koristite konvergentno razmišljanje da biste izabrali najbolje ideje i iskoristili ih u dizajniranju novog automobila. Zatim, koristite lateralno razmišljanje da biste razmotrili nekonvencionalne načine promocije novog koncepta automobila. Na primer, možete organizovati zabavne aktivnosti i događaje za mlađe generacije, poput vožnje automobila po zabavnim parkovima, priređivanja koncerata ili umetničkih performansa, koji će koristiti vaš novi koncept automobila. Na ovaj način, koristeći sve tri vrste kreativnosti, stvorili ste inovativni koncept automobila koji privlači mlađu publiku i stvorili neobičan, zanimljiv i uspešan način promocije novog automobila.
Inovativnost je važna veština koja se može primeniti u različitim okruženjima, uključujući profesionalni svet, naučnu zajednicu i kreativne industrije.
Divergentno razmišljanje, konvergentno razmišljanje i lateralno razmišljanje su samo nekoliko primera mnogobrojnih oblika kreativnosti. Kreativnost ima mnoge oblike, a svaki od njih se može razvijati i primenjivati u različitim okruženjima.
Da bismo povećali svoju sposobnost da zamislimo nove ideje, rešavamo kompleksne probleme i učinimo razliku u svetu, moramo razumeti različite vrste kreativnosti i kako ih podsticati. Ukratko, postoji nekoliko pristupa proučavanju kreativnosti. Važno je razumeti različite vrste kreativnosti, kao što su divergentno razmišljanje, konvergentno razmišljanje i lateralno razmišljanje, kako bismo ojačali svoje kreativne talente i primenili ih u različitim situacijama.
Ako podstičemo kreativnost, možemo dostići svoj puni potencijal i napraviti značajan doprinos društvu.
Ivan Dabetić
