Ivan DabetićDanas želim da sa vama podelim nešto posebno – pet moćnih tehnika ideacije koje će vam pomoći da razbijete kreativnu blokadu i proširite granice vašeg razmišljanja. Kao iskusni profesionalci u oblasti dizajn thinkinga, znamo koliko je važno stalno obnavljati i usavršavati ove metode. Čak i najiskusniji među nama ponekad se nađu u ćorsokaku kreativnosti, ali ne brinite, uzmite pivo, pročitajte ovaj tekst i verujem da će vam pasti neka ideja na pamet.
Meni su mnogo pomogle ove tehnike i pišem ih kako bi i vi bili inspirisani i otvoreni za nove puteve ka genijalnim idejama.
Elem, bilo da ste project menadžer, product menadžer ili dizajn specijalista, ove tehnike su univerzalne i mogu se primeniti u različitim kontekstima. Ono što im je zajedničko je njihova moć da podstaknu kreativnost i otvore vrata ka inovacijama.
U nastavku sam se potrudio da svaku od ovih tehnika detaljno ispišem i da vam time pružim konkretne primere kako biste ih mogli primeniti u praksi.
Opis: Inspirisan Google Design Sprint kit-om, ovaj pristup se fokusira na brzo generisanje ideja kroz vizualno predstavljanje. Svaki učesnik dobija zadatak da na listu papira u obliku osmougaonika skicira osam različitih ideja – svaka ideja u jednom segmentu. Cilj je da se izazove divergentno razmišljanje i stimuliše kreativnost.
Težina: Lako za implementaciju.
Detaljan primer: Ako razvijate novu aplikaciju za finansijsko planiranje, možete nacrtati osam segmenta sa različitim funkcionalnostima, kao što su: interaktivne grafikone, lične budžete, podsetnike za plaćanje računa, gamifikovane izazove za štednju, praćenje napretka, integraciju sa bankovnim računima, uporedne analize potrošnje i funkcionalnost za postavljanje finansijskih ciljeva.
Primer primene u realnom životu: Mint, popularna aplikacija za upravljanje finansijama, koristi slične tehnike za generisanje ideja za nove funkcionalnosti.
Rezultat: Generisanje velikog broja ideja u kratkom vremenskom periodu koje mogu voditi ka inovacijama.
Podrazumeva preispitivanje osnovnih pretpostavki i pravila kako bi se došlo do inovativnih rešenja. Izazov pretpostavki je jedna od ključnih tehnika u procesu dizajn razmišljanja jer podstiče timove da razmišljaju “izvan kutije” i istraže nove mogućnosti.
Opis: Ova tehnika podstiče učesnike da izazovu pretpostavke koje su napravili o proizvodu, usluzi ili situaciji. Pod pretpostavkom podrazumevamo neku činjenicu ili ideju koju smatramo univerzalno tačnom, bez da je dalje preispitujemo. Izazivanje ovakvih pretpostavki može nas navesti na inovativna rešenja.
Težina: Srednja do teška, zavisno od kompleksnosti pretpostavki koje se izazivaju.
Detaljan primer: Ako razvijate novu platformu za e-čitanje knjiga, možete izazvati pretpostavku da “korisnici vole da čitaju knjige linearno, od početka do kraja”. Šta ako korisnicima pružite mogućnost da se kreću kroz priču na osnovu ključnih reči, likova ili određenih tematskih jedinica? Ovo bi moglo dovesti do potpuno novog iskustva čitanja.
Primer primene u realnom životu: Tesla Motors je izazvao pretpostavku da “automobili moraju biti pokretani fosilnim gorivima” i razvio potpuno električni automobil, promenivši industriju automobila.
Rezultat: Ova tehnika može dovesti do revolucionarnih inovacija jer nas primorava da izazovemo statuse quo i pogledamo na stvari iz potpuno nove perspektive.
Koraci za primenu:
- Listajte pretpostavke: Zapišite sve pretpostavke koje imate o dizajnu, uslugama i problemima. Ovo može uključivati stavove poput “nemoguće je to uraditi”, “to funkcioniše zbog određenih pravila ili uslova”, “ljudi veruju, misle ili trebaju određene stvari”.
- Izazovite pretpostavke: Pretpostavite da možete prevazići i izazvati sve pretpostavke. Postavite pitanja poput: “Kako bi ovo moglo da ne bude tačno?” “Šta ako bismo mogli da ovo uradimo dvostruko bolje u pola vremena?”
- Pronađite načine kako da pretvorite izazov u realnost: Stvarni izazov je učiniti da se to dogodi u stvarnosti. Ponovo koristite ovaj princip.
Ova tehnika koristi klasični brainstorming naopačke, tražeći ideje o tome kako bi se problem mogao pogoršati umesto rešiti, što može pomoći u identifikovanju mogućih rešenja.
Opis: Ova tehnika koristi kontraintuitivan pristup. Umesto da traže rešenja, učesnici brainstorminga traže načine kako da stvore ili pogoršaju problem. Ovo može pomoći u otkrivanju nevidljivih aspekata problema i generisanju inovativnih rešenja.
Težina: Srednja.
Detaljan primer: Ako razvijate mobilnu aplikaciju za organizaciju vremena, možete postaviti pitanje: “Kako možemo učiniti da naša aplikacija što više ometa korisnika?” Ideje mogu uključivati prekomerne notifikacije, kompleksne korisničke interfejse, neintuitivne funkcionalnosti, itd. Ove “negativne” ideje možete zatim okrenuti i transformisati u pozitivna rešenja.
Primer primene u realnom životu: Airbnb je koristio sličan pristup da bi otkrio potencijalne probleme u korisničkom iskustvu prilikom bukiranja smeštaja. Ovo im je pomoglo da unaprede svoju platformu i stvore bolje korisničko iskustvo.
Rezultat: Ova tehnika može otkriti skrivene probleme i dovesti do inovativnih rešenja.
4. Tehnika: Mash-Up
Ova tehnika uključuje kombinovanje različitih ideja kako bi se stvorile nove.
Opis: Ova tehnika podstiče kombinovanje različitih ideja kako bi se generisale nove. Učesnici biraju dva naizgled nesrodna koncepta i pokušavaju da ih spoje na inovativan način.
Težina: Srednja.
Detaljan primer: Ako razvijate fitness aplikaciju, možete kombinovati koncepte “vežbanje” i “društvene mreže”. Ovo može dovesti do ideje za kreiranje funkcionalnosti unutar aplikacije koja omogućava korisnicima da dele svoje fitnes ciljeve i dostignuća sa svojim prijateljima, da prate napredak svojih prijatelja, da organizuju virtuelne trke, da se takmiče sa prijateljima, i slično.
Primer primene u realnom životu: Strava, popularna aplikacija za trčanje i biciklizam, koristila je ovu tehniku da bi uvela društvene funkcionalnosti koje motivišu korisnike i čine vežbanje zabavnijim i interaktivnijim.
Rezultat: Ova tehnika može dovesti do inovativnih funkcionalnosti koje unapređuju korisničko iskustvo.
Opis: Ova tehnika podstiče razmišljanje o potencijalnim posledicama i indirektnim efektima vašeg rešenja. Cilj je da se otkriju potencijalni neželjeni efekti i da se osmisle strategije za njihovo prevazilaženje ili iskorištavanje.
Težina: Teška.
Detaljan primer: Ako razvijate edukativnu aplikaciju, možete razmišljati o potencijalnim posledicama većeg vremena provedenog na ekranu za vaše korisnike. Ovo može dovesti do ideje za funkcionalnost koja podstiče korisnike da redovno prave pauze i bave se fizičkom aktivnošću.
Primer primene u realnom životu: Duolingo, popularna aplikacija za učenje jezika, koristila je ovu tehniku da bi unapredila korisničko iskustvo i povećala angažovanost korisnika.
Rezultat: Ova tehnika može pomoći u anticipiranju problema pre nego što se oni pojave i u osmišljavanju funkcionalnosti koje unapređuju korisničko iskustvo.
Zaključak
Iako su neke od ovih tehnika možda nove za vas, verujem da ćete ih brzo prigrliti i otkriti njihovu vrednost. Iz ličnog iskustva mogu vam reći da svaka od ovih tehnika nosi svoju jedinstvenu vrednost i može pružiti neočekivane uvide. Ali ključ je u tome da budete otvoreni za nove ideje i da se ne bojite da eksperimentišete.
Zapamtite, svet dizajn razmišljanja je dinamičan i stalno se menja. Stalno usvajanje i testiranje novih tehnika je neophodno kako bismo ostali na vrhu i nastavili da pružamo inovativna rešenja za probleme sa kojima se susrećemo. U svetlu toga, nadam se da će vam ovih pet tehnika biti korisne alatke na vašem putu ka još boljoj ideaciji.
Kao što sam rekao na početku, čak i najiskusniji među nama mogu se povremeno naći u kreativnom ćorsokaku. Ali sa pravim alatkama, nijedan problem ne ostaje nerešen. Tako da, dragi kreativci, neka vam ove tehnike budu vodič ka još većim visinama kreativnosti. I ne zaboravite da se zabavite dok istražujete! Srećno!
Vrlo poznata u svetu dizajna i koristi se prilikom ideacije u Design Sprint metodologiji. To je brza i intenzivna metoda koja podstiče generisanje velikog broja ideja u kratkom vremenskom periodu.
Opis: Učesnici dobijaju papir podijeljen na 8 polja i imaju 8 minuta da generišu 8 različitih ideja, bez obzira na to koliko se one čine divljima ili neostvarivim.
Težina: Lagana do srednja.
Detaljan primer: Ako razvijate novu aplikaciju za muzičko strimovanje, možete iskoristiti Crazy 8s da brzo generišete različite ideje za funkcionalnosti aplikacije, poput preporuke pesama na osnovu raspoloženja, uključivanje društvenih funkcija za deljenje plejlista, mogućnost karaoke režima, i slično.
Primer primene u realnom životu: Google Ventures koristi ovu tehniku kao deo svoje Design Sprint metodologije prilikom razvoja i testiranja novih proizvoda u brzom tempu.
Rezultat: Ova tehnika može vam pomoći da izbegnete blokade u razmišljanju i ohrabrite se da razmišljate izvan uobičajenih okvira, čime se podstiče inovacija i kreativnost.
Ivan Dabetić
2 comments
Iskreno tekst je polu dosadan, kao neko ko se bavi istim temama i pomaze da razvije (verujem da moze mnogo bolje), evo mali podsterk od mene za nastavak teme⭐️
Kad se neko ovako trudi kao ivan i poprilično pomaže nama it nepismenima, onda je ovde samo tvoj komentar dosadan. Ne polu VEĆ totalno dosadan.